U potrazi za SUNCEM
Više nije kiša nego elementarna nepogoda...andaluziJa je u vodi do guše...unutrašnjost je totalno blokirana ..odroni cesta...vijesti bruje...kažu da je u ovih mjesec dana palo više kiše nego u protekle dvije godine...iz el choora lokalna ekipa javlja da u povijesti nikad se nije dogodilo da je chooro mokar od glave do pete..
evo jedna narodna „pišša svaka siga... a meni se od plastike rigaaa“
...
na bolderu lagana nervoza..lokalne stijene su trebale već bit suhe..projekti čekaju...di se upenjat kad je sve sklisko...
jose dolazi s idejom koja nas udara tako jako da u transu odovaramo VAMOS!!!....
ispaljuje da zajebemo andaluziju i sve to i da odemo na mediteran u MURCIU...pokrajinu do valencije...di je valjda jedino sunce u ovom djelu svijeta....odluka je jednoglasno pala..
idemo u potragu za SUNCEM
...
..
Di je Sunce?
Petak.
Popodne.Ispred boldera.dva kombija.nas 6 i pas.i spas.
redom Jose maljorkinac,jose kpot,jose varo, ana (jose kpot draga ) i njezna kćerkica picollina Luciana, Lana kujica i ja.
hrane ko u priči.motivacije nikad viššše.zatvaramo vrata i dimimo....
preko španjolske 750 km kroz majku anadaluziju i brda granade....
u kombiju.
maljorkinac,varo ja i lana...mochacito pere stvar
el compadre
brzo izlazimo iz močvare cadiza...
iza nas krajičak sunca.. probija se kroz oblake i netragom tone u dubine plavog atlantika...
zaključujem...
ovo je kao da iz rijeke idem u dubrovnik penjat za vikend...jel to moguće??.
.a valjda je...
dok te drži ljubav prema negativnom kutu....sve je moguće
varo mi u letu pokazuje archidoniju legendarni ORUJO 9a+ ..prvi u španiji..prolazimo niz penjališta..na svakom stavljam tick...barem jedan smjer..barem jedan...
na pol puta se mjenjamo...vozim....i plivam u mislima...
pitam se ??? kaliko sam puta čuo o španjolskoj i penjanju...santa lynia,siurana...blabla...u tim trenucima počnem se smijati onako s očima...
put određuje cilj compadre...
sad ideš u selo la mula (tovar)...di je to?...ne ideš u el chooro..ni rodellar...
ideš tamo čega nema na karti...di je pustinja i stina...
onda trnci sreće..i konstantna tuga što dolazi ko prilog ovakvom životu putnika namjernika...
....
dolazimo u selo oko pol 2...gubimo se po makadamu...pa nervoza ..pa prijedlog..ajmo leč...4 su ure zatvaram oči....
....negdje....
Subota...a sunce sije toplo je:)
skoro sam zaboravio..skoro...
osjećaj jutra u divljini..ispod stijene...onaj trenutak kad otvoriš oči...pa buljiš u beskaraj...nađeš nešto..nekog mrava ili bubu koju promatraš onako u polu snu prostoru između da i ne..pa postavljaš pitanja o životu ili šta ta buba sada misli i šta je doručkovala..
u takvim stanjima siguran sam nastale su rijeći možda i svejedno..
..
.... neki odbjegli oblačić zaokuplja mi um..misli mi se ne spajaju suvislo.. u točku..
već se samo protežu i lagano tapkaju prema Zemlji stvarnosti...
..
dan
tijelo je još toplo...u vreći..prduckam..neda mi se van...osmjeh prvi proviruje pa tek onda izgovaram..
buenos diaz....
doručak...par kava i igra počinje...
dolaskom pod stinu pozdravljamo lokalnu ekipu koja se lagano zagrijava...kuva čaj...i rola duvan...
odma isprobavam novo naučene glagole i postavljam par standardnih pitanja..
preporuči klasik...pumpa ili detalj?
smjerovi su većinom 25 metara daga-daga detalj...
iaoko još smantrani od puta i nespavanja (oko 4 sata)...dan je bio pun dobrog penjanja...
cijeli ko u filmu .
..vengaloco, ale, a muerte bitcho...
poseban osjećaj...diže, motivira, osjećem neki val odozdo koje me gura,
jednostavno ZADOVOLJŠTINA! ...
zaključujem
jebeš penjanje kad je ispod tebe mutava ekipa!
...
do popodne skupilo se ekipe iz doslovno cijele španiije... svi pristuni krenuli su po isto
po sunce.
.barcelona,cordoba,sevilla,malaga,almeria....
večer je donijela...večeru J
malo vina i ...
radio prijenos barcelona-malaga...
slušao sam sto radio prijenosa sportskih utakmica al takvo što nisam doživio...3 komentatora u barceloni i tri u malagi...u živo prenose utakmicu...neznaš ko pije ko plača..al najmanje se priča o nogometu...luda kuća...
u 64toj dolazi san...
izlazim van
...
Nedjelja
ista ekipa ista priča....jedino što hoćemo iskoristiti dan jer put koji nas očekuje je pre pre dug...
ekipa sse još povećala ...lagana gužva...malo priča...pa a muerte...
malo po malo...ostajemo zadnji...
malo po malo ostajem zadnji...
onaj osjećaj kad mi se neda nigdje ...polu gol
—navezana osma..ležim a ruke mi još drhte...
trenuci moći uma i nemoći tijela...
....
Hu-ha.
Pakiramo se. Posljenji naklon vidimo se kozna kad i kozna gdje...
Jose Maljorkinac
Predstavljam J. maljorkinca. s maljorke. u cadizu je na faxu. na pitanje koji fax..odgovorio mi je dječačkim osmjehom simulirajući kako drži timun broda...“Capitano“...
jose želi biti kapetan. plovit morem.upravljat brodom. želim mu uspijeh.i mirno more.
u ovom trenutku jose je još panker.ima uredni čiroki i dredove..kako djeca sada nose...sluša ska pe..i kao većina današnjih klinaca još se traži...razumijem...tako mora biti
u petak
ispred boldera...
ja i varo spremamo stvati...varo mi kaže da mali maljorkinac ide s nama...kažem super al primjećujem da ovaj nije baš oduševljen al ko sam je da pitam...
nakon par minuta J.M. stiže uz zvuk kotačiča koji razbijaju tišinu uskih uličica puero reala
u ljevoj ruci vuće kuferić..onaj što ga nosiš kad putuješ rajanom...za gore..10 kg...
srebrni..
u desnoj ima kesu...bijelu..za kruhh...unutra penje pojas i par kompleta...
sad mi je sve jasno....
.....
...
..
vračamo se.
nedilja.dogovor je da odvozimo dva sata do jedne konobe di smo jeli u petak najbolji roštilj u mom životu...šnicle veličine poklopca od wc školjke!
svi se slažemo....
nakon cca 40 min vožnje stajemo na pumpi..varo toči benzinu..ja buljim u prazno a J.M. ide bacit smeće koje smo imali od prijašnja dva dana...
nakon 5 minuta opet smo na cesti...
muzika..prepičavanje detalja...u glavama samo jedno ...
za uru...
la cena...
OdJEDNOM???!!!
J.M. puca...proklinje..majku..oca...lana (pas) se uspaničila laje...varo i ja u čudu..
ovaj iza baca kapu....
stajemo doslovno nasred puta okrećemo se i pitamo
ŠTA JE??
J.M. je na benzinskoj pumpi zajedno sa smećem bacio svoju opremu za penjeanje.
razlog sam opisao..ponovit ću vrečica!!!
na autoputu između ničega...šta sad...
ovaj plače nove penje...platit će večeru...ja mu kažem smiri se odi iza vidi još jedanput..umoran si...
odlazi..kopa brlja..al ne zastaje s kletvama svih baba s maljorke..kaže ništa...
pogled na varu...ovaj miran kakav je po prirodi
...iako gladan ko vuk...kaže ajmo se vratit...
šta reći nego duša od čovjeka
...9 je sati
nećemo jest barem još 2 sata...
nalazimo prijelaz i i pravac nazad...
sve bi to bilo lako da to nije autoput...nakon u daljini primjećujemo benzinsku i nasreću skretanje u neko selo...
nadamo se..
ali stvarnost je brutalna
nakon par minuta nalazimo se na makadamu usred nekih farmi i polja
doslovno al doslovno u pizdi materinoj!!
varo puca...i luđački skreće u neku poljanu ...vozimo preko livade..
sve se trese.... ne vidimo ništa osim neonskih lampi benzinske......
gađamo pumpu s boka...za par minuta preko trotoara ulećemo ispred baje....gasimo kombi...tišina...
J.M. izlazi..hoda..dolazi do baje..otvara poklopac..zavači ruke..ubrzo i cijeli torzo...
izvlači kesu...
sa smećem.
....oprema je još u kombiju......jooo
natupa groblje.lana se zavukla pod sic.varo diše na škrge.ja ga smirujem.
ovaj vani nepomično stoji.ko instalcija.suza u oku...iz njega onaj osjećal
„nemoj tata molim te ,biću dobar,neću nikad više...“
otvara gepek.. opet kopa....al u tišini..otvara svoj srebrni kuferčić i vadi penje...
kad nervoza pređe u ludilo a ludilo poludi i skine gaće i namaže si nutelom guzicu...
eto takav je osjećaj nastao u kombiju!
...
za 3 minute ponovo smo na cesti...
....
do roštilja tišina
..
.tek nas je 2 boca vina natjerala na smijeh jer drugo ti ne preostaje
ide ona stara „samo nek smo mi živi i zdravi“
Jose je od sada Kapitano!!!
....
svaki rock trip ima svoju priču...
ovaj put Jose Kapitano je bio naša.
Ale!!
Trojica iz boldera....
Zbogom Anadaluzija...Ale Murcia
magija....
La Mula..jutro
čekni http://www.kpotclimb.blogspot.com
El Compadre u smjeru Libertad
Lana
La cena
..
.
Nema komentara:
Objavi komentar